Lažno finansijsko izveštavanje

​Merenjem  ekonomske snage  privrednih subjekata nezamišljivo je da  se ne oslanja na finansijsko izveštavanje. Kroz finansijske  izveštaje prezentuju se realna stanja poslovanja i subjekta u  vremensko predvođenom preseku. Dilema je  uvek bila da li  su podaci  kojim je  oblikovan  finansijski izveštaj  tačni i pouzdani.  Kod finansijskih izveštaja postojalo je dvojako posmatranje  podataka i to za  lica koja ih sastavljaju (više se  vodi računa o formi izveštaja da su podaci uneti u kolonama kako zakon nalaže  da budu tačni) i za pravnog subjekta  da se kroz  izveštaj opisuje  njegovo poslovanje: Time se   vodilo računa  da se  zaključak o njemu izvodi kako on želi. Na toj relaciji  je uvek bila težnja da se uspostavi određeni kompromis. Da li se u tome uspeva ili ne, to nam najbolje pokazuju  implikacije koje nastaju na  temeljima stvaranja  kompromisa. Prema tome u bilansima i finansijskom izveštavanju ne može da bude kompromisa već su to nezavisne  i odvojene aktivnosti.  Našim  izlaganjima želimo da  objasnimo  kako  subjekti  putem  različitih  finansijsko  bilansnih kombinacija  teže da  sebe predstave u svetlu njima poznatog vrhunskog cilja.  Kombinacije kojima su se  kreatori bilansnih izveštaja  služili,   da bi  stvorile  kompromisnu vezu suprotno pravilima  i koorelacionim odnosima  , mi ih prosto nazivamo lažno finansijsko izveštavanje. Ono  iza sebe  ostavlja  prikriveni cilj, a to je da nekoga obmane . Zajednički opis tog cilja  nazvali smo bilansne prevare. Kada su otkrivene  onda možemo da  damo odgovore kao što su: kome su namenjene,  gde se javljaju, kako se eksponiraju,  kako nastaju i nestaju, šta ih čini nevidljivim i sl.  Ocenu postajanja bilansnih prevara treba tražiti u  njihovim činiocima. Činioci bilansnih prevara su Subjekti (kao učesnik), Sistem  (kao sklop mera), Okruženje  (mesta , lokacija, istorija, ambijenta nastanka i nestanka)

Read More