Korišćenje dramske metafore kao sredstva za obuku
- zbornik radova IIA u Bih
Imam i jače razloge od ovog: gluma je prava stvar. U njoj uvek uhvatim savest kralja.
Hamlet, II, ii, 605
Prevara i gluma
Prevara se uvek zasniva na obmani. Na ciljnoj glumi ili pokušaju glume, na osnovu nepotpunog razumevanja situacije. Žrtva prevare trpi nedostatak ili gubitak kao rezultat obmane i prevarant profitira.
Korupcija nužno ne zahteva prevaru, ali njeni počinioci generalno više vole da kriju svoje koruptivno ponašanje iza maske legitimnosti. Mito ima tendenciju da bude ilegalan ili barem neodgovarajući i za predlagača i akceptora, a razotkrivanje može ugroziti njegovu svrhu.
Kao što smo diskutovali, u socijalnoj rekonstrukciji prevare i korupcije, socijalna interakcija se može opisati kao metafora drame, sa ulogama, likovima i scenama. U stanju smo da shvatimo smisao situacije kada možemo na zadovoljavajući način indentifikovati uloge, scenu, agente, agenciju i svrhu, ili drugim rečima, odgovoriti na pitanja šta, gde i kada, ko, kako i zašto. Kada nešto nedostaje ili je van mesta, sumnjičavi smo i konfuzni, ili "mistifikujemo".
Ne možemo ostati u mistifikovanom stanju, moramo da zadovoljimo našu radoznalost kroz dalje razmišljanje i istragu ili moramo namerno prihvati nezadovoljavajući odgovor i nastaviti dalje na sledeću situaciju, ugledajući se na noja, te gurnuti glavu u pesak. U slučaju prevare, prevarant naravno ne želi posmatrače koji će istraživati. U savršenoj prevari, postoje zadovoljavajući odgovori na svako pitanje, posmatrači su potpuno prevareni i mistifikacija se ne dešava. U većini slučajeva, međutim, prevarant ne može da stvori potpuno koherentnu i konzistentnu alternativnu realnost. Odstupanja se javljaju kada prevarant nađe načina da zaobiđe internu kontrolu. Neke stvari će biti van svog mesta, i delimična mistifikacija će se desiti. Prevarant se uglavnom oslanja na to da će posmatrači prihvatiti odgovore koji nisu u potpunosti zadovoljavajući. Kroz strah, maštanje, grupni pritisak, pritisak vremena, racionalizaciju ili jednostavno nezainteresovanost, posmatrači mogu biti motivisani da popunite praznine sa nesavršenim odgovorima, i nastave dalje. Kao rezultat toga, prevarantsko i koruptivno ponašanje se nastavlja i ostaje nezapaženo u organizaciji. Ipak, kada su zaposleni budni i potpuno svesni rizika, verovatnije je da će mistifikacija dovesti do sumnje i istrage. Svest može tako biti jedan od načina za sprečavanje ili otkrivanje prevare i korupcije. Podizanjem svesti zaposlenih, možemo otežati posmatračima prevare da reše svoju mistifikaciju sa netačnim objašnjenjima, a time je i veća verovatnoća da će prevara biti prijavljena i istražena. Šekspir, kao što je često bio slučaj, najbolje je ovo objasnio:
Ceo svet je pozornica, a svi muškarci i žene samo igrači, oni imaju svoje izlaze i svoje ulaze, a jedan čovek u svom vremenu igra mnogo uloga...
As You Like It. II, 7, 139
Dakle, svi smo mi glumci u izvesnoj meri. Prevaranti, u njihovoj aktivnoj ili pasivnoj prevari svakako mogu da se uporede sa glumcima. I prevarant i glumac glume fikciju kao da je istinita. Njihov uspeh ili neuspeh zavisi od vere u njihove performanse.
- zbornik radova IIA u Bih
Imam i jače razloge od ovog: gluma je prava stvar. U njoj uvek uhvatim savest kralja.
Hamlet, II, ii, 605
Prevara i gluma
Prevara se uvek zasniva na obmani. Na ciljnoj glumi ili pokušaju glume, na osnovu nepotpunog razumevanja situacije. Žrtva prevare trpi nedostatak ili gubitak kao rezultat obmane i prevarant profitira.
Korupcija nužno ne zahteva prevaru, ali njeni počinioci generalno više vole da kriju svoje koruptivno ponašanje iza maske legitimnosti. Mito ima tendenciju da bude ilegalan ili barem neodgovarajući i za predlagača i akceptora, a razotkrivanje može ugroziti njegovu svrhu.
Kao što smo diskutovali, u socijalnoj rekonstrukciji prevare i korupcije, socijalna interakcija se može opisati kao metafora drame, sa ulogama, likovima i scenama. U stanju smo da shvatimo smisao situacije kada možemo na zadovoljavajući način indentifikovati uloge, scenu, agente, agenciju i svrhu, ili drugim rečima, odgovoriti na pitanja šta, gde i kada, ko, kako i zašto. Kada nešto nedostaje ili je van mesta, sumnjičavi smo i konfuzni, ili "mistifikujemo".
Ne možemo ostati u mistifikovanom stanju, moramo da zadovoljimo našu radoznalost kroz dalje razmišljanje i istragu ili moramo namerno prihvati nezadovoljavajući odgovor i nastaviti dalje na sledeću situaciju, ugledajući se na noja, te gurnuti glavu u pesak. U slučaju prevare, prevarant naravno ne želi posmatrače koji će istraživati. U savršenoj prevari, postoje zadovoljavajući odgovori na svako pitanje, posmatrači su potpuno prevareni i mistifikacija se ne dešava. U većini slučajeva, međutim, prevarant ne može da stvori potpuno koherentnu i konzistentnu alternativnu realnost. Odstupanja se javljaju kada prevarant nađe načina da zaobiđe internu kontrolu. Neke stvari će biti van svog mesta, i delimična mistifikacija će se desiti. Prevarant se uglavnom oslanja na to da će posmatrači prihvatiti odgovore koji nisu u potpunosti zadovoljavajući. Kroz strah, maštanje, grupni pritisak, pritisak vremena, racionalizaciju ili jednostavno nezainteresovanost, posmatrači mogu biti motivisani da popunite praznine sa nesavršenim odgovorima, i nastave dalje. Kao rezultat toga, prevarantsko i koruptivno ponašanje se nastavlja i ostaje nezapaženo u organizaciji. Ipak, kada su zaposleni budni i potpuno svesni rizika, verovatnije je da će mistifikacija dovesti do sumnje i istrage. Svest može tako biti jedan od načina za sprečavanje ili otkrivanje prevare i korupcije. Podizanjem svesti zaposlenih, možemo otežati posmatračima prevare da reše svoju mistifikaciju sa netačnim objašnjenjima, a time je i veća verovatnoća da će prevara biti prijavljena i istražena. Šekspir, kao što je često bio slučaj, najbolje je ovo objasnio:
Ceo svet je pozornica, a svi muškarci i žene samo igrači, oni imaju svoje izlaze i svoje ulaze, a jedan čovek u svom vremenu igra mnogo uloga...
As You Like It. II, 7, 139
Dakle, svi smo mi glumci u izvesnoj meri. Prevaranti, u njihovoj aktivnoj ili pasivnoj prevari svakako mogu da se uporede sa glumcima. I prevarant i glumac glume fikciju kao da je istinita. Njihov uspeh ili neuspeh zavisi od vere u njihove performanse.
RSS Feed