Vetar
Lazu Lazarevića i ceo realizam možemo postaviti kao odnos vršenja uticaja na odredjenja ponašanja i mogućnost nametanja politika i procedura stvaranjem jake autoratitivne organizacije a sa druge strane pružanja sigurnosti da smo tu da damo izlaz iz većine situacija koje se mogu desiti poslovnom okruženju.
Ova pripovetka Laze Lazarevića je na samoj granici realizma i moderne. Realizam je otkrio malog čoveka i njegov svet. Osnova svega je zajednica u kojoj svaki pojedinac nalazi sigurnost i zaštitu. U njoj se sa lakoćom rešavaju sve teškoće koje proizilaze iz grešnih sklonosti čoveka ili iz pojedinačnih shvatanja koja su suprotna sa normama kolektivnog morala.
Tema pripovetke je jedan sudbonosan momenat u životu čoveka. Glavni junak Janko se zaljubljuje u devojku koju je sreo u bolnici. U njemu se rađaju jaka osećanja koja ga lome tokom čitavog dela. Njegova majka je protiv toga da se oženi devojkom koju je prvi put video. Kao da stoji na velikom vetru koji ga lomi i savija tako se i Janko bori između sopstvene želje i odanosti prema majci. Nesrećan i slomljen on se slaže sa majkom. Pripovetka je skoro bez događaja ali puna razmišljanja snova i sećanja. Laza Lazarević na mističan način povezuje san i javu. U snu Janko otrkiva da je zaljubljen u devojku. Sama pojava devojke je mistična, ona kroz čitavu pripovetku ostaje bezimena i tajanstvena. Prisutna je samo sa svojom čarobnom lepotom u Jankovoj svesti željama i snovima. Kako je glavna odlika realizma idealizacija patrijaharnog sveta i zajednice u kojoj svaka zalutala ovca ima svog pastira koji će je pronaći kada se izgubi i vratiti u stado tako i Janka čuva njegova majka. Ona je puna samopouzdanja i strogih principa uvek je nežna i blaga prema njemu tako da je njihova vezanost velika. Janko nema snage da sledi glas svoga srca jer majčin pogled govori drugačije. U ovoj pripovetci pogled ima veću snagu od reči. On otkriva misli i osećanja. Glavnog junaka više upoznajemo kroz njegove snove nego javu. Oni nam otkrivaju njegove želje, strahove, nezadovoljstvo. On uglavnom ćuti i tako štiti idiličan odnos sa majkom.
I ako je po mišljenju majke bio na rubu provalije njena spasonosna ruka ga je zadržala od pada i vratila na pravi put. I ako se prećutno složio sa njom Jankovi nemiri, nezadovoljstvo, tuga nisu nestali. Nije imao hrabrosti da posluša svoje srce i zakorači u nov nepoznat svet.
Lazu Lazarevića i ceo realizam možemo postaviti kao odnos vršenja uticaja na odredjenja ponašanja i mogućnost nametanja politika i procedura stvaranjem jake autoratitivne organizacije a sa druge strane pružanja sigurnosti da smo tu da damo izlaz iz većine situacija koje se mogu desiti poslovnom okruženju.
Ova pripovetka Laze Lazarevića je na samoj granici realizma i moderne. Realizam je otkrio malog čoveka i njegov svet. Osnova svega je zajednica u kojoj svaki pojedinac nalazi sigurnost i zaštitu. U njoj se sa lakoćom rešavaju sve teškoće koje proizilaze iz grešnih sklonosti čoveka ili iz pojedinačnih shvatanja koja su suprotna sa normama kolektivnog morala.
Tema pripovetke je jedan sudbonosan momenat u životu čoveka. Glavni junak Janko se zaljubljuje u devojku koju je sreo u bolnici. U njemu se rađaju jaka osećanja koja ga lome tokom čitavog dela. Njegova majka je protiv toga da se oženi devojkom koju je prvi put video. Kao da stoji na velikom vetru koji ga lomi i savija tako se i Janko bori između sopstvene želje i odanosti prema majci. Nesrećan i slomljen on se slaže sa majkom. Pripovetka je skoro bez događaja ali puna razmišljanja snova i sećanja. Laza Lazarević na mističan način povezuje san i javu. U snu Janko otrkiva da je zaljubljen u devojku. Sama pojava devojke je mistična, ona kroz čitavu pripovetku ostaje bezimena i tajanstvena. Prisutna je samo sa svojom čarobnom lepotom u Jankovoj svesti željama i snovima. Kako je glavna odlika realizma idealizacija patrijaharnog sveta i zajednice u kojoj svaka zalutala ovca ima svog pastira koji će je pronaći kada se izgubi i vratiti u stado tako i Janka čuva njegova majka. Ona je puna samopouzdanja i strogih principa uvek je nežna i blaga prema njemu tako da je njihova vezanost velika. Janko nema snage da sledi glas svoga srca jer majčin pogled govori drugačije. U ovoj pripovetci pogled ima veću snagu od reči. On otkriva misli i osećanja. Glavnog junaka više upoznajemo kroz njegove snove nego javu. Oni nam otkrivaju njegove želje, strahove, nezadovoljstvo. On uglavnom ćuti i tako štiti idiličan odnos sa majkom.
I ako je po mišljenju majke bio na rubu provalije njena spasonosna ruka ga je zadržala od pada i vratila na pravi put. I ako se prećutno složio sa njom Jankovi nemiri, nezadovoljstvo, tuga nisu nestali. Nije imao hrabrosti da posluša svoje srce i zakorači u nov nepoznat svet.
RSS Feed