Merenjem ekonomske snage privrednih subjekata nezamišljivo je da se ne oslanja na finansijsko izveštavanje. Kroz finansijske izveštaje prezentuju se realna stanja poslovanja i subjekta u vremensko predvođenom preseku. Dilema je uvek bila da li su podaci kojim je oblikovan finansijski izveštaj tačni i pouzdani. Kod finansijskih izveštaja postojalo je dvojako posmatranje podataka i to za lica koja ih sastavljaju (više se vodi računa o formi izveštaja da su podaci uneti u kolonama kako zakon nalaže da budu tačni) i za pravnog subjekta da se kroz izveštaj opisuje njegovo poslovanje: Time se vodilo računa da se zaključak o njemu izvodi kako on želi. Na toj relaciji je uvek bila težnja da se uspostavi određeni kompromis. Da li se u tome uspeva ili ne, to nam najbolje pokazuju implikacije koje nastaju na temeljima stvaranja kompromisa. Prema tome u bilansima i finansijskom izveštavanju ne može da bude kompromisa već su to nezavisne i odvojene aktivnosti. Našim izlaganjima želimo da objasnimo kako subjekti putem različitih finansijsko bilansnih kombinacija teže da sebe predstave u svetlu njima poznatog vrhunskog cilja. Kombinacije kojima su se kreatori bilansnih izveštaja služili, da bi stvorile kompromisnu vezu suprotno pravilima i koorelacionim odnosima , mi ih prosto nazivamo lažno finansijsko izveštavanje. Ono iza sebe ostavlja prikriveni cilj, a to je da nekoga obmane . Zajednički opis tog cilja nazvali smo bilansne prevare. Kada su otkrivene onda možemo da damo odgovore kao što su: kome su namenjene, gde se javljaju, kako se eksponiraju, kako nastaju i nestaju, šta ih čini nevidljivim i sl. Ocenu postajanja bilansnih prevara treba tražiti u njihovim činiocima. Činioci bilansnih prevara su Subjekti (kao učesnik), Sistem (kao sklop mera), Okruženje (mesta , lokacija, istorija, ambijenta nastanka i nestanka)
Uvek je poznata upitna rečenica od poslodavca prema knjigovođama : „ Kako stojimo“. Dok istorijski uvek knjigovođa ili šef računovodstva pita direktora :“ koliko da prikažem rezultat“. Ne možemo da kažemo da su bilansne prevare novog datuma. One su starog datuma , ali za naše okruženje imamo sveža sećanja pa ih je potrebo izneti. Znači sistem i njegove privilegovane forme su stvarali ambijent da se može, da se hoće , da se mora, da se kreira finansijski izveštaj, onako kakao ga nalogodavac poslodavac ili direktor traži. Posledice koje nastaju su katastrofalne za zajednicu, banke , samog subjekta i pojedinca.
Prevaru kreiraju menadžeri i ona počiva na finansijskim efektima: Kroz izveštaje se ti efekti računovodstveno prikrivaju kako ih ne mogu uočili ni interni ni eksterni revizori. Prevare kreiraju menadžeri, anonimna lica . Našim predavanjem želimo da preventivno ukažemo na postojanost prevara u finansijskom izveštavanju kao i da pokrenemo aktivnost za uspostavljanje algoritma njihovog prevremenog otkrivanja .
Šta je prevara ?. Opšta definiciju glasi : PREVARA PREDSTAVLJA NAMERNO OBMANJIVANJE JEDNE ILI VIŠE PRAVNIH ILI FIZIČKIH LICA (OSOBA) U SVRSI STICANJA IMOVINSKE KORISTI.
U FINANSIJKOМ IZVEŠTAVANJU: PREVARA PREDSTAVLJA NAMERNO OBLIKOVANJE FINANSIJKOG IZVEŠTAJA SA CILJEM DA SE PRIKRIJE STVARNA SUŠTINA POSLOVANJA I PRESTAVI KAO ISTINITA.
Prikrivanje te stvarne suštine poslovanja i načini kao se želi stvoriti uveravanje da je finansijski izveštaj koji je prezentovan uvek objektivan odnosno istinit.
Decentralizacija finansijskog i privrednog sistema je značajno pogodovala u stvaranju privrednog ambijenta da su kontrolni mehanizmi i njegova nedorečenost pogodovali stvaranju bilansnih prevara da budu odomaćene kao redovna računovodstvena kreativna aktivnost. Oblici finansijskog izveštavanja i samovoljnog interpretiranja tehnike sastavljanja finansijskih izveštaja davalo je kreatorima bilansnih prevara mogučnost da stvore sofisticirane mehanizme kojima će kreirani finansijski izveštaj vremenski biti održiv ( 1-5 godina) sve do postizanja cilja. Na žalost, u našim slučajevima epilog tog cilja se jedino manifestovao na ubrzanom stečaju ili likvidaciji privrednog subjekta.
Iskustvo i slučajevi sa terena u Srbiji nas je navelo da posmatramo prevare kroz oblike finansijskog izveštavanja . kao prevare sa pozicijama bilansa uspeha i bilansa stanja . U okviru navedenih bilansa prevaru je potrebno posmatrati i po strukturi bilansa stanja i bilansa uspeha. Detektovanje prevara se ne mogu posmatrati ako se kojim slučajem ne posmatra ocena direktnog i indirektnog novčanog toka. Tu se mogu nazirati elementi koji ukazuju da ne postoje korelacije na relacijama određenih varijabli koje iz bilansnih pozicija želimo da posmatramo.
Posebno poglavlje Motivi prevare u Bilansima je usko vezano za PRIKRIVANJE FINANSIJSKE ISTINE, za stvaranje ambijenta BRZOG BOGAĆENJA, za SVESNO IZBEGAVANJE PLAĆANJA POREZA, za DEMOSTRIRANJE JAČINE VLASTI, za PRIMALJIVANJE KLIJENTA, za stvaranje SIMULIRANOG LOVA NAD IMOVINOM, a na kraju, sve sa CILJEM DA SE IMOVINA ZAROBI. Nije jednostavno motive prevare posmatrati kroz prosto PRIKRIVENO ( nojevo) nabrajanje. Zato u kontekstu koorelacionih aktivnosti prevare treba da budu ( nažalost, ne postoji) objašnjene kroz scenario NASTANKA I NESTANA INDIKATORA KOJI UKAZUJU NA POSTOJANJE PREVARA U BILANSIMA
Prevara ne može biti sama bez njihovih tzv. „Saputnika“ Najbolji i najdosledniji saputnik u bilansnim prevarama je „Falsifikator i krivotvorac finansijskog izveštavanja. Scenarija relacia primene falsifikovanja finansijskih izveštaja dobiće se odgovori na mnoštvo nama nevidljivih radnji koje se dešavaju u samom bilansu, koje su vešto prikrivene u mnoštvu dinamitskih podataka.
Uvek je postojala prisutna metoda kojom se razni istražni organi služe da bolje utvrde tragove određenih nezakonitih radnji. To je metoda „ uporedne kontrole“. Šta je sa iteracijom uporednih kontrola koje u svojoj horizontalnoj putanji imaju više od 100 učesnika , koji svoje učešće ne vezuju za jedan oblik događaja već za različite transformacione forme po sopstvenoj horizontali a tuđoj vertikali. Kao primer svih 100 učesnika imaju dinare, ali u tih 100 učesnika 10. učenika nemaju dinare nego lokacije, 20 učesnika imaju robu ali ne predmetnu kojom se kreator prevara koristi, i 70 učesnika rade normalno, ali bez njih ne može da celi sistem funkcioniše. Prema tome prevaru treba posmatrati kroz više učesnika i ne sme se dozvoliti da oni ne budu detektovani. Uvek je bila dilema, šta ako od navedenih učesnika imamo i one koji ne vode poslovne knjige , kojih nema u izveštaju i za koje se ne zna da li postoje. To je vrhunac otkrivanja prevara u bilansima, da se dođe do nevidljivih učesnika i prikrivenih aktivnosti. To se jedino može detektovati kroz (detekciju simulacije) iznalaženje koorelacionih aktivnosti kojih na prvi pogled nema u podnetim finansijskim izveštajima.
U Bilansu stanja prevare imaju različit uticaj na izvođenje ocena efekata poslovanja . Kada posmatramo prevare u aktivi, uvek je potrebno posmatrati ekonomsku suštinu nastanka određenog podatka u finansijskom izveštaju i načina na koji je nestao. Zato je potrebno posmatrati: materijalne aktivnosti, učesnike, vreme, broj iteracija, softversku podršku ( kod svih učesnika) . Poziciju u BS posmatrati sa pozicije njihovog efekta i prikazivanja u Bilansu Novčanog toka. Odnosno, da li je bilo novčanog fluida za oblikovanje (nastanak ili nestanak) određene pozicije. Kaže se da sve firme nisu obavezne da sastavljaju NT . Ne moraju ali onaj ko ih kontroliše ako želi da bude siguran neka ga sastavi, pa će se neprijatno iznenaditi šta se to dešava sa koorelacionim aktivnostima koje ne postoje i sl.
Posebno treba posmatrati prevare sa: evidentiranjem nematerijalnih ulaganja, zaliha nedovršene proizvodnje, dugoročnih plasmana kojih nema, kratkoročnih plasmana kojih novčano nije bilo ali su evidentirani, drugih razgraničenja koja odobravaju MRS ,gde se dokumenta prave . Posebno posmatrati prevare u BS koje se dešavaju (od 2 do 3 puta) pre nastanka stečaja. Treba bilansne prevare u aktivi posmatrati sa aktivom koja nestaje prilikom spajanja i pripajanja i sl.(videti simulirani interni odnosi i sl.)
Prevare u Pasivi BS su jednako važne sa stanovišta porekla događaja. Preko njih se najbolje može doći do organizatora (koji obično ćuti u licu poslušnog zakonskog zastupnika). Organizatori prevara daju prava ili nadzor izvornom činu delovanja preko odobrenog dokumenta (nezavisno kakav je ili je nedorečen) , a koja se manifestuje preko, pozicija u BS pasive: rezervisanja, sudskih sporova, kreditora, kompenzacionih aktivnosti, odloženih poreskih sredstava i sl. Kada se dobro utvrde izvori oni su dobrim delom materijal za detektovanje inicijatora elemenata prevara. Ne treba zaboraviti ono što je u jednom subjektu izvor , ne mora da bude u drugom subjektu izvršilac te započete aktivnosti u istoj formi kako je izvor dao: Izvor je dao limit finansijskog toka, a sudbina toka je u scenariju eksponiranja prevara.
Prevare u BU su usko vezane za zahteve koji određena institucija traži od direktora u JP. Banka uslovljava klijenta za dobijanje kredita. Potencijalnim partnerima iskazuje zainteresovanost za saradnju. Simulira se poreklo nastanka imovine kojim se poreski organ obaveštava da je sve kako treba i na kraju imenovano lice dobija novi mandat za kandidovanje na druge nezakonite aktivnosti.
Svi oblici prevara u BU su vezani kroz elemente koji se prikazuju kroz prihod i rashod. U ovoj prevari, se kaže da poreski organ ima apsolutni uvid. Vrhunski cilj prevara u BU je da se kroz tzv. ekonomsku suštinu poreskom organu osporavaju prava obračuna i naplate poreza. Ta vešta matematička kombinacija koja često zna da bude potkrepljena dobrima zna da bude i predmet strukturne prevare. Zato prevare u BU treba posmatrati kroz saldo (sudbine događaja) na određenim pozicijama BS i BNT .
Prevaru kreiraju menadžeri i ona počiva na finansijskim efektima: Kroz izveštaje se ti efekti računovodstveno prikrivaju kako ih ne mogu uočili ni interni ni eksterni revizori. Prevare kreiraju menadžeri, anonimna lica . Našim predavanjem želimo da preventivno ukažemo na postojanost prevara u finansijskom izveštavanju kao i da pokrenemo aktivnost za uspostavljanje algoritma njihovog prevremenog otkrivanja .
Šta je prevara ?. Opšta definiciju glasi : PREVARA PREDSTAVLJA NAMERNO OBMANJIVANJE JEDNE ILI VIŠE PRAVNIH ILI FIZIČKIH LICA (OSOBA) U SVRSI STICANJA IMOVINSKE KORISTI.
U FINANSIJKOМ IZVEŠTAVANJU: PREVARA PREDSTAVLJA NAMERNO OBLIKOVANJE FINANSIJKOG IZVEŠTAJA SA CILJEM DA SE PRIKRIJE STVARNA SUŠTINA POSLOVANJA I PRESTAVI KAO ISTINITA.
Prikrivanje te stvarne suštine poslovanja i načini kao se želi stvoriti uveravanje da je finansijski izveštaj koji je prezentovan uvek objektivan odnosno istinit.
Decentralizacija finansijskog i privrednog sistema je značajno pogodovala u stvaranju privrednog ambijenta da su kontrolni mehanizmi i njegova nedorečenost pogodovali stvaranju bilansnih prevara da budu odomaćene kao redovna računovodstvena kreativna aktivnost. Oblici finansijskog izveštavanja i samovoljnog interpretiranja tehnike sastavljanja finansijskih izveštaja davalo je kreatorima bilansnih prevara mogučnost da stvore sofisticirane mehanizme kojima će kreirani finansijski izveštaj vremenski biti održiv ( 1-5 godina) sve do postizanja cilja. Na žalost, u našim slučajevima epilog tog cilja se jedino manifestovao na ubrzanom stečaju ili likvidaciji privrednog subjekta.
Iskustvo i slučajevi sa terena u Srbiji nas je navelo da posmatramo prevare kroz oblike finansijskog izveštavanja . kao prevare sa pozicijama bilansa uspeha i bilansa stanja . U okviru navedenih bilansa prevaru je potrebno posmatrati i po strukturi bilansa stanja i bilansa uspeha. Detektovanje prevara se ne mogu posmatrati ako se kojim slučajem ne posmatra ocena direktnog i indirektnog novčanog toka. Tu se mogu nazirati elementi koji ukazuju da ne postoje korelacije na relacijama određenih varijabli koje iz bilansnih pozicija želimo da posmatramo.
Posebno poglavlje Motivi prevare u Bilansima je usko vezano za PRIKRIVANJE FINANSIJSKE ISTINE, za stvaranje ambijenta BRZOG BOGAĆENJA, za SVESNO IZBEGAVANJE PLAĆANJA POREZA, za DEMOSTRIRANJE JAČINE VLASTI, za PRIMALJIVANJE KLIJENTA, za stvaranje SIMULIRANOG LOVA NAD IMOVINOM, a na kraju, sve sa CILJEM DA SE IMOVINA ZAROBI. Nije jednostavno motive prevare posmatrati kroz prosto PRIKRIVENO ( nojevo) nabrajanje. Zato u kontekstu koorelacionih aktivnosti prevare treba da budu ( nažalost, ne postoji) objašnjene kroz scenario NASTANKA I NESTANA INDIKATORA KOJI UKAZUJU NA POSTOJANJE PREVARA U BILANSIMA
Prevara ne može biti sama bez njihovih tzv. „Saputnika“ Najbolji i najdosledniji saputnik u bilansnim prevarama je „Falsifikator i krivotvorac finansijskog izveštavanja. Scenarija relacia primene falsifikovanja finansijskih izveštaja dobiće se odgovori na mnoštvo nama nevidljivih radnji koje se dešavaju u samom bilansu, koje su vešto prikrivene u mnoštvu dinamitskih podataka.
Uvek je postojala prisutna metoda kojom se razni istražni organi služe da bolje utvrde tragove određenih nezakonitih radnji. To je metoda „ uporedne kontrole“. Šta je sa iteracijom uporednih kontrola koje u svojoj horizontalnoj putanji imaju više od 100 učesnika , koji svoje učešće ne vezuju za jedan oblik događaja već za različite transformacione forme po sopstvenoj horizontali a tuđoj vertikali. Kao primer svih 100 učesnika imaju dinare, ali u tih 100 učesnika 10. učenika nemaju dinare nego lokacije, 20 učesnika imaju robu ali ne predmetnu kojom se kreator prevara koristi, i 70 učesnika rade normalno, ali bez njih ne može da celi sistem funkcioniše. Prema tome prevaru treba posmatrati kroz više učesnika i ne sme se dozvoliti da oni ne budu detektovani. Uvek je bila dilema, šta ako od navedenih učesnika imamo i one koji ne vode poslovne knjige , kojih nema u izveštaju i za koje se ne zna da li postoje. To je vrhunac otkrivanja prevara u bilansima, da se dođe do nevidljivih učesnika i prikrivenih aktivnosti. To se jedino može detektovati kroz (detekciju simulacije) iznalaženje koorelacionih aktivnosti kojih na prvi pogled nema u podnetim finansijskim izveštajima.
U Bilansu stanja prevare imaju različit uticaj na izvođenje ocena efekata poslovanja . Kada posmatramo prevare u aktivi, uvek je potrebno posmatrati ekonomsku suštinu nastanka određenog podatka u finansijskom izveštaju i načina na koji je nestao. Zato je potrebno posmatrati: materijalne aktivnosti, učesnike, vreme, broj iteracija, softversku podršku ( kod svih učesnika) . Poziciju u BS posmatrati sa pozicije njihovog efekta i prikazivanja u Bilansu Novčanog toka. Odnosno, da li je bilo novčanog fluida za oblikovanje (nastanak ili nestanak) određene pozicije. Kaže se da sve firme nisu obavezne da sastavljaju NT . Ne moraju ali onaj ko ih kontroliše ako želi da bude siguran neka ga sastavi, pa će se neprijatno iznenaditi šta se to dešava sa koorelacionim aktivnostima koje ne postoje i sl.
Posebno treba posmatrati prevare sa: evidentiranjem nematerijalnih ulaganja, zaliha nedovršene proizvodnje, dugoročnih plasmana kojih nema, kratkoročnih plasmana kojih novčano nije bilo ali su evidentirani, drugih razgraničenja koja odobravaju MRS ,gde se dokumenta prave . Posebno posmatrati prevare u BS koje se dešavaju (od 2 do 3 puta) pre nastanka stečaja. Treba bilansne prevare u aktivi posmatrati sa aktivom koja nestaje prilikom spajanja i pripajanja i sl.(videti simulirani interni odnosi i sl.)
Prevare u Pasivi BS su jednako važne sa stanovišta porekla događaja. Preko njih se najbolje može doći do organizatora (koji obično ćuti u licu poslušnog zakonskog zastupnika). Organizatori prevara daju prava ili nadzor izvornom činu delovanja preko odobrenog dokumenta (nezavisno kakav je ili je nedorečen) , a koja se manifestuje preko, pozicija u BS pasive: rezervisanja, sudskih sporova, kreditora, kompenzacionih aktivnosti, odloženih poreskih sredstava i sl. Kada se dobro utvrde izvori oni su dobrim delom materijal za detektovanje inicijatora elemenata prevara. Ne treba zaboraviti ono što je u jednom subjektu izvor , ne mora da bude u drugom subjektu izvršilac te započete aktivnosti u istoj formi kako je izvor dao: Izvor je dao limit finansijskog toka, a sudbina toka je u scenariju eksponiranja prevara.
Prevare u BU su usko vezane za zahteve koji određena institucija traži od direktora u JP. Banka uslovljava klijenta za dobijanje kredita. Potencijalnim partnerima iskazuje zainteresovanost za saradnju. Simulira se poreklo nastanka imovine kojim se poreski organ obaveštava da je sve kako treba i na kraju imenovano lice dobija novi mandat za kandidovanje na druge nezakonite aktivnosti.
Svi oblici prevara u BU su vezani kroz elemente koji se prikazuju kroz prihod i rashod. U ovoj prevari, se kaže da poreski organ ima apsolutni uvid. Vrhunski cilj prevara u BU je da se kroz tzv. ekonomsku suštinu poreskom organu osporavaju prava obračuna i naplate poreza. Ta vešta matematička kombinacija koja često zna da bude potkrepljena dobrima zna da bude i predmet strukturne prevare. Zato prevare u BU treba posmatrati kroz saldo (sudbine događaja) na određenim pozicijama BS i BNT .
RSS Feed